Karcinom dojke je najčešći tip raka kod žena. Karcinom dojke nastaje kao rezultat ćelija koje postaju kancerogene (neograničeno i nekontrolisano razmnožavanje i rast) i se javlja kod svake 8-10 žene. Međutim, malo žena shvata važnost preventive ili da su u opasnosti.

Iako se nove metode lečenja povećavaju, uspeh lečenja kod raka dojke zavisi od rane dijagnoze. Ukoliko se rak dojke dijagnostikuje rano, šansa da se preživi bolest je 96 %. Iz tog razloga, neophodno je rano obaviti skrining testove i znati simptome koji će vas rano upozoriti i naterati da se obratite lekaru.

• Starost: Rizik od raka dojke raste sa godinama (naročito nakon 50 godina). Dok se rak dojke javlja kod jedne od svakih 20 hiljada žena starosti od 25 godina, ovaj rizik se povećava na jednu od svakih 8 žena koje dođu do 80 godina.
• Istorija z porodici: Rizik je povećan kod pacijenata sa porodičnom istorijom raka dojke i/ili raka jajnika, posebno kod srodnika u prvom stepenu.
• Početak menstruacije i starost menopauze: Pacijenti koje počnu menstruaciju u ranom dobu (pre 12 godina) i pacijenti koje kasno uđu u menopauzu (posle 50 godina) povećavaju rizik od raka dojke jer tkivo dojke ostaje pod uticajem hormona estrogena.
• Porođaj i dojenje: Ne rađanje, kasni porođaj (posle 30 godina), nedojenje povećavaju rizik.
• Hormonski tretmani: Nekontrolisana upotreba hormonskih tretmana nakon menopauze povećava rizik.
• Težina: Prekomerna težina i masna ishrana povećavaju rizik.
• Genetika: Samo 5-10 procenata karcinoma dojke je posledica genetskog poremećaja. Genetsko testiranje se preporučuje osobama koje imaju više od jednog člana porodice sa ranim rakom dojke, koji zajedno imaju rak dojke i rak jajnika, koji imaju istoriju obostranog raka dojke ili raka dojke kod muškog rođaka.
• Alkohol: Redovna upotreba povećava rizik.

Najčešći simptom raka dojke je osećaj bezbolne mase u dojci. Međutim, do 10% pacijenata oseća bol. Manje uobičajeni simptomi raka dojke su simptomi bradavica, uključujući ne-privremene promene na dojci (na primer, zadebljanje, otok, iritacija ili slom kože), iscjedak, abrazija, osetljivost ili inverzija bradavice. Rak dojke u ranoj fazi, koji se najlakše leči, obično ne pokazuje simptome. Zbog toga je veoma važno da žene primenjuju preporučene programe kontrole za ranu dijagnozu raka dojke. Dijagnostikovanje raka dojke u ranoj fazi značajno povećava broj mogućnosti lečenja i šanse za uspešno lečenje i preživljavanje.

Postoje tri komplementarne metode koje se preporučuju za ranu dijagnozu:

• Lični (samostalni) pregled dojki.
• 16 godina, 7-10. menstrualnog ciklusa. Preporučuje se da se metoda radi jednom mesečno.
• Klinički (doktorski) pregled dojke. Preporučuje se pregled dojki kod lekara jednom u 1-3 godine u uzrastu od 20-40 godina i jednom godišnje od 40. godine. Godišnja mamografija od 40 godina kod žena sa standardnim nivoom rizika obezbeđuje otkrivanje raka dojke u ranoj fazi.

Dijagnoza karcinoma dojke postavlja se pomoću jedinica za snimanje i nalaza kliničkog pregleda. Stub snimanja je godišnja mamografija. Ultrazvuk dojke se može dodati mamografiji prema strukturnim karakteristikama i nalazima dojke. Mamografija, koja se ranije snimala analognim uređajima, sada se radi digitalnim uređajima. Mamografiju i ultrazvuk dojke treba da radi radiolog dojke specijalizovan za ovu oblast i to najmanje 20 minuta.

Rizik od raka dojke može se smanjiti unošenjem nekih promena u svakodnevnom životu. Rizik se može smanjiti ako pazite da se ne ugojite, bavite se sportom, ne jedete hranu bogatu mastima, ne pušite i ne koristite alkohol i ne uzimate terapije zamene hormona u postmenopauzi. Kod pacijenata sa porodičnom anamnezom i visokim rizikom od genetski nasleđenog karcinoma dojke, jedna od metoda kao što su hirurško uklanjanje obe dojke i zamena proteza, uklanjanje jajnika ili terapija lekovima može se primeniti kod pacijenata sa genetskim poremećajem otkrivenim kao rezultat genetskih analiza.

Današnje metode snimanja omogućavaju dijagnozu tkiva ciste ili mase od 1 milimetra u dojci, pod nadzorom ultrazvuka.

U zavisnosti od stadijuma bolesti i karakteristika tumora otkrivenog nakon patološkog pregleda, koriste se hirurška intervencija, hemoterapija, radioterapija, hormonska terapija i biološki tretmani sami ili u kombinaciji.

Operacija je najefikasniji tretman u ranoj fazi raka dojke. Zbog lažnih uverenja u javnosti, pacijenti mogu odbiti lečenje kada se preporučuje operacija. Oni kojima se nudi hirurško lečenje raka dojke čine grupu pacijenata sa najvećim šansama za preživljavanje, jer je bolest u ranoj fazi i kancerogeno tkivo može biti u potpunosti uklonjeno operacijom.

Da li svakom kome je dijagnostikovan rak dojke treba ukloniti celu dojku? 
 Ne. Veličina i lokacija tumora i njegov izgled na mamografu određuju obim operacije. Ako je tumor mali iu početnoj fazi, može biti dovoljno ukloniti samo mali deo dojke. U istoj situaciji postoji i druga opcija. Ovo je evakuacija dojke tako što se štiti koža i bradavica i pravi nova dojka u istoj sesiji.

Danas postoji nekoliko različitih primena hirurške intervencije u lečenju raka dojke. Ove metode su u osnovi podeljene u dve glavne grupe: one za zaštitu dojke bez uklanjanja i one za uklanjanje cele dojke. Kada se rak dojke otkrije u ranoj fazi, mogu se primeniti operacije očuvanja dojke u kojima se dojka ne uklanja. U slučajevima kada se rak dojke otkrije rano, psihološka trauma bolesti se minimizira hirurškim primenama u kojima se dojka ne uklanja. Pored ovih, postoje i operacije poput rekonstrukcije dojke tehnikama plastične hirurgije umesto odstranjene dojke.

Operacija očuvanja dojke primenjuje se zajedno sa radioterapijom (zračenjem), a kada se primenjuje kod pacijenata koji ispunjavaju određene kriterijume, predstavlja isto vreme medicinskog preživljavanja kao i uklanjanje cele dojke. Takođe daje mnogo efikasniji kozmetički rezultat. To je hirurška intervencija koja se izvodi uklanjanjem dovoljne količine zdravog tkiva oko kancerogenog tkiva. Što se više zdravog tkiva ukloni sa tumorom, manji je rizik od ponovnog pojavljivanja raka na istom mestu.

U nekim slučajevima se uklanja cela dojka. Zajedno sa tkivom dojke, koža dojke i bradavica se uzimaju zajedno. U slučajevima kada se odstranjuje samo cela dojka, to se naziva jednostavna mastektomija, a u slučajevima kada se uklanjaju aksilarni limfni čvorovi naziva se modifikovana radikalna mastektomija. Najvažnija razlika između uklanjanja cele dojke i operacije očuvanja dojke je u tome što je rizik od ponovnog pojavljivanja raka dojke na istoj dojci manji. Nema razlike u riziku od raka dojke u bilo kom delu tela (metastaze) posle operacije, u dve odabrane vrste hirurških intervencija.

Stadijum bolesti se pravi prema tome da li rak dojke otkriven u dojci ide u limfne čvorove u pazuhu ili ne. Lečenje se vodi u skladu sa tim. Zbog toga je veoma važno proceniti aksilarne limfne čvorove. Ako su ćelije raka otišle u limfne čvorove ispod pazuha, postoji mogućnost širenja na telo iz limfnih čvorova ovde. Takođe, ćelije raka ovde mogu rasti i formirati nove tumore. Iz navedenih razloga, ukoliko postoji zahvaćenost limfnih čvorova pazuha, limfni čvorovi ovde moraju biti hirurški uklonjeni.