Osobe sa dijabetesom tipa 2, koje imaju visok nivo šećera u krvi imaju sledeće simptome:

• Učestalo mokrenje,
• Suva usta,
• Potreba za vodom(žednost),
• Osećej gladi,
• Sporo zarastanje rana na koži,
• Suva i svrab kože,
• Česte infekcije,
• Utrnulost, peckanje u rukama i stopalima.

Međutim, navedeni simptomi se pojavljuju postepeno tokom vremena.

Dijagnoza dijabetesa tipa 2 može se postaviti na osnovu detaljnih pregleda pacijenta i analizom krvi. Dijagnoza ove bolesti je: ukoliko je nivo glukoze u krvi pojedinca natašte iznad 125 mg/dl, ako je nivo glukoze u krvi izmeren u bilo kom vremenskom intervalu iznad 200 mg/dl i ako je opterećenje glukozom u oralnom testu tolerancije glukoze je iznad 200 mg/dl u toku 2 sata.

Kada pogledamo metode lečenja koje se brzo usavršaju, lekove, istraživanja naučnika i uspehe lekara specijalista naravno da je moguće. Međutim, kod klasičnih metoda lečenja nema definitivnog poboljšanja. U ovom kontekstu, hirurško lečenje dolazi u obzir i može biti definitivno rešenje. S obzirom na izvedene operacije dijabetesa, jedan od najlakših načina da se rešite dijabetesa tipa 2 je hirurški tretman dijabetesa tipa 2.

Lečenje koje se primenjuje kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 zavisi od toka i obima bolesti. Tretman je obično sledeći; U zavisnosti od dijabetesa, određuje se odgovarajući program ishrane, program vežbanja specifičan za visinu, težinu i način života pacijenta, kao i terapiju insulinom. U slučajevima kada medicinski tretmani nisu dovoljni za pacijenta, primenjuje se hirurško lečenje. Ukoliko se smatra da je medicinski tretman dovoljan, hirurško lečenje možda neće biti potrebno. Uopšteno govoreći, često se viđaju primeri koji zahtevaju hirurško lečenje.

Hirurško lečenje nije pogodno za svakog dijabetičara. Najpogodniji pacijenti za hirurško lečenje su pacijenti sa dijabetesom tipa 2. Međutim, kao rezultat toga što pacijent godinama ima dijabetes tipa 2, proizvodnja insulina u telu moguće je da nije dovoljna za hirurško lečenje. Iz tog razloga, nivo insulina u pankreasu treba izmeriti pre hirurškog lečenja. Nivo insulina se proverava analizom krvi.

S druge strane, težina pacijenata je takođe veoma bitna. U tom kontekstu, indeks telesne težine pacijenta takođe treba da bude prikladan za hirurško lečenje. Pogodnost za hirurško lečenje, je da indeks telesne mase predstavlja od 35 i više. Međutim, pacijenti koji ne reaguju na klasične medicinske metode lečenja i čiji je indeks telesne mase 30 i više mogu se lečiti i operacijom.

Drugi kriterijum pogodnosti za hirurško lečenje je da dijabetes tipa 2 nije previše uznapredovao. U podmukloj progresiji dijabetesa tipa 2, rezerve insulina su iscrpljene, a kao rezultat toga nastaju mnoga oštećenja poput oštećenja organa i krvnih sudova. Uspešni rezultati se dobijaju odgovarajućim lečenjem i hirurškim zahvatom prepoznavanjem pacijenta pre nego što se njegove rezerve insulina potroše.

Cilj operacije dijabetesa tipa 2 je eliminisanje insulinske rezistencije u telu. Na ovaj način količina hormona se povećava. Operacija se izvodi zatvorena. Uklanja se 50 odsto želuca, menja se lokacija tankog creva. Sa ovom promenom, stimulans za lučenje insulina dolazi iz pankreasa i efikasnost se povećava. Na ovaj način dijabetes tipa 2 je potpuno izlečen.

Hirurškim zahvatom smanjuje se osećej gladi tj.unošenje hrane i hormoni postaju mnogo aktivniji i problem dijabetesa i gojaznosti biva rešen. Pošto je stomak smanjen u operaciji dijabetesa, gubitak težine se ubrzava nakon operacije. Za metaboličke operacije, insulin mora biti prisutan u telu.

Nakon operacije dijabetesa tipa 2 česti osećaj gladi će nestati. Zbog nedostatka apetita, postoji mogućnost ne jela. Međutim nastalo stanje je privremeno i kada se telo navikne na uobičajenu rutinu, pacijent će se osećati mnogo bolje. Nakon operacije potrebno je uzimati puno vode. Konzumiranje vode je važno, u suprotnom udaljenost od hrane i vode učiniti pacijenta sporim.

2-3 meseca nakon operacije, takođe se poboljšava stanje metabolizma masti, proteina, masnoća jetre i oštećenja, a intracelularni signalni i transmisijski mehanizmi se smanjuju,kao rezultat, nakon metaboličke operacije, pored šećera u krvi, nivoa holesterola i triglicerida pacijenata se uspostavlja; opreacijom se takođe elimunišu se problemi kao što su hipertenzija, prekomerna težina, masna jetra, oštećenje očiju i bubrega i rane na stopalima.